Evropski lideri sastaju se u ponedeljak na vanrednom samitu u Parizu na kojem će raspravljati o planovima američkog predsednika Donalda Trampa za okončanje rata u Ukrajini, usred strahova da će biti isključeni iz tih pregovora.
Cilj je dogovoriti zajedničku strategiju o tome kako se odnositi prema Trampu, razmotriti šta mu se može ponuditi i sagledati kakva su evropska ograničenja kada je u pitanju moskovska invazija na Ukrajinu.
Očekuje se da će sastanku u Parizu prisustvovati lideri Nemačke, Britanije, Italije, Poljske, Španije, Holandije i Danske, kao i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen i generalni sekretar NATO-a Mark Rute, saopštila je Jelisejska palata.
Francuski predsednik Emanuel Mackron organizovao je sastanak kako bi pokrenuo konsultacije o situaciji u Ukrajini i izazovima koje ona predstavlja za sigurnost u Evropi, navodi se u saopštenju, uz napomenu da bi proces mogao biti nastavljen i u drugim oblicima. Sastanak je dogovoren u kratkom roku tokom bezbednosne konferencije održane u Minhenu prošlog vikenda.
Diplomate su rekle da će se u Parizu razgovarati i o tome na koji način Evropa može doprineti mogućem mirovnom sporazumu, nakon što su Sjedinjene Države pozvale Evropljane da počnu da doprinose više.
Zemlje EU i Ukrajina zabrinute su zbog mogućnosti da SAD i Rusija traže bilateralno mirovno rešenje, posebno nakon što je Tramp prošle nedelje razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Kako bi ubrzao pregovarački proces sa Moskvom, Trampova administracija zacrtala je plan koji bi isključio Ukrajinu iz NATO-a, omogućio Rusiji teritorijalne ustupke i zatvorio vrata američkom učešću u budućim mirovnim operacijama. EU razmatra takve uslove, dok bi Vašington okrenuo leđa saveznicima u korist sklapanja dogovora sa Putinom.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u intervjuu za NBC News tokom vikenda rekao da “nikada neće prihvatiti bilo kakve odluke o Ukrajini donesene između Sjedinjenih Država i Rusije”, ponovivši “nikada”, a potom je upozorio Trampa: “Ne verujte Putinu.”
Kasno u nedelju, američki državni sekretar Mark Rubio kazao je da bi u pregovorima sa Moskvom trebale biti uključene i Ukrajina i Evropa.
Pariški sastanak se održava u istom tjednu kada bi Rubio trebalo da se sastane sa ruskim predstavnicima u Saudijskoj Arabiji, sa posebnim američkim izaslanikom Stivom Vitkofom i savetnikom za nacionalnu sigurnost Majkom Valcom. Tokom tih razgovora u Saudijskoj Arabiji, za pregovaračkim stolom neće biti ni ukrajinskih ni evropskih predstavnika.
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa nastoji postići sporazum o primirju u Ukrajini do Uskrsa, koji ove godine pada 20. aprila, piše ugledni Blumberg, pozivajući se na izvore upoznate sa situacijom, prenosi Slobodna Dalmacija.
“Trampova administracija poručila je evropskim zvaničnicima da želi osigurati primirje u Ukrajini do Uskrsa”, navodi Blumberg, citirajući izjave zvaničnika.
Međutim, neki zvaničnici izrazili su sumnju u ostvarivost ovog cilja, napominjući da je ritam pregovora – koji bi trebalo da počnu ovog tjedna u Saudijskoj Arabiji uz učešće visokih predstavnika SAD-a i Rusije – ambiciozan i potencijalno nerealan.
“Dosta je verovatnije da bi se rešenje moglo postići do kraja ove godine”, navodi se u izveštaju, pozivajući se na dodatni izvor. U međuvremenu, Bela kuća nije dala komentar na ovu temu.
Kijev nije pozvan na pregovore između SAD-a i Rusije o okončanju rata u Ukrajini, rekao je za BBC visoki izvor iz ukrajinske vlade. Poseban američki izaslanik za Ukrajinu Kit Kelog rekao je da će Kijev biti uključen u razgovore u ponedeljak u Saudijskoj Arabiji, ali je izvor rekao da izaslanstvo neće biti prisutno.
Ujedinjeno Kraljevstvo spremno poslati vojsku u Ukrajinu
Britanski premijer Keir Starmer rekao je u nedelju da je spreman poslati vojnike u Ukrajinu ako se to pokaže potrebnim za obezbeđivanje sigurnosti Velike Britanije i Evrope.
Do sada nijedna zemlja nije javno i izričito najavila slanje svojih vojnika u Ukrajinu u sklopu mirovnog plana. Iako su izveštaji sugerisali da neke evropske zemlje, poput Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske, razmatraju takvu mogućnost, službene potvrde ili javne izjave o konkretnim planovima nisu objavljene.
Ujedinjeno Kraljevstvo igra vodeću ulogu u podršci Kijevu u ratu protiv Rusije, što “takođe znači da smo spremni i voljni doprineti sigurnosnim garancijama za Ukrajinu slanjem vlastitih trupa na teren ako je potrebno”, istakao je Starmer pišući za Dejli Telegraf. Njegov je tekst izazvao veoma podeljene reakcije u Velikoj Britaniji.
Starmer je potvrdio da će učestvovati na evropskom sastanku u Parizu u ponedeljak kako bi se suočio sa “ubrzavanjem” američke administracije oko ukrajinskog dosije i definisao zajednički odgovor za jačanje sigurnosti Starog kontinenta.
Takođe je rekao da će se “u narednim danima” sastati sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. Prema rečima predsednika britanske vlade, Ujedinjeno Kraljevstvo ima “jedinstvenu ulogu” u osiguravanju bliske saradnje Evrope i Sjedinjenih Država.
“Američka podrška ostaje najvažnija, a američko sigurnosno jamstvo ključno je za trajni mir jer samo Sjedinjene Države mogu odvratiti ruskog predsednika Vladimira Putina od ponovnog napada”, naglasio je Starmer.
Na ovom skupu koji se organizuje u Parizu ususret trećoj godišnjici ruske invazije na Ukrajinu 24. februara očekuju se i lideri vlada Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva, Italije, Poljske, Španije, Holandije i Danske, te predsednik Evropskog saveta, predsednik Evropske komisije i generalni sekretar NATO-a.
Zamenik nemačkog kancelara: Trampova administracija napada zapadne vrednosti
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa pokrenula je napad na zajedničke zapadne vrednosti, koje se “trebaju shvatiti jako ozbiljno”, rekao je danas nemački vicekancelar Robert Habeck.
Američki potpredsednik JD Vance je u petak, prvog dana Minhenske bezbednosne konferencije, kritikovao odluku nemačkih mainstream stranaka da ne sarađuju sa ekstremno desnom Alternativom za Nemačku (AfD), u izjavama koje je službeni Berlin oštro odbacio.
“To je činjenica da se napušta ono što je nekoć došlo u Evropu iz Amerike: vladavina prava, liberalne demokratije i poredak temeljen na pravilima”, rekao je Habeck, član stranke Zelenih, tokom predizborne debate uživo koju je prenosio nemački TV kanal RTL.
Ni Švedska ne odbacuje slanje vojske u Ukrajinu nakon rata
Švedska ne odbacuje slanje vojske u Ukrajinu u sklopu mirovnih snaga nakon rata, prenosi švedski državni radio u ponedeljak izjavu ministarke spoljnih poslova.
Šefica švedske diplomatije Maria Malmer Stenergard to je rekla nakon što je britanski premijer Keir Starmer objavio da je spreman poslati britanske snage u Ukrajinu radi održavanja mira, pokušavajući time pokazati Sjedinjenim Državama da evropske zemlje moraju imati ulogu u razgovorima o završetku rata, piše Reuters.
“Prvo moramo ispregovarati pravedan i održiv mir koji poštuje međunarodno pravo i Ukrajinu te pre svega osigurava da se Rusija jednostavno ne povuče, ponovno se osnaži i za nekoliko godina napadne Ukrajinu ili neku drugu zemlju”, rekla je Stenergard.
“Jednom kad postignemo takav mir moramo osigurati da ga se može zadržati, a tada naša vlada ništa ne isključuje”, dodala je.
Američki državni sekretar Marco Rubio u ponedeljak je stigao u Saudijsku Arabiju uoči najavljenih razgovora s ruskim zvaničnicima o završetku gotovo tri godine duge ruske agresije na Ukrajinu.
